Proteini koji se nalaze u namirnicama životinjskog porekla imaju ključnu ulogu u pravilnom i nesmetanom razvoju vaše bebe. Najbogatiji izvor životinjskih proteina su meso, mleko i mlečni proizvodi, jaja i riba, pa su ove namirnice jako važne kad dođe trenutak da u bebinu prehranu uvedete čvrstu hranu.

Ključnu ulogu u prehrani čoveka imaju aminokiseline, a njihov najbogatiji izvor su upravo proteini iz mesa, mleka, jaja i ribe. Ljudski  organizam nije u stanju da sam proizvodi i stvara zalihe belančevina. Zato je neophodno da ga svakog dana snabdevamo dovoljnom količinom belančevina, a to činimo putem hrane. Esencijalne aminokiseline su nepohodne za pravilan razvoj bebe. Pored vode, najzastupljenije materije u ljudskom organizmu su upravo proteini, pa je sasvim logično da prehrana deteta od najranijih dana i uveđenja čvrste hrane treba da bude bazirana na belančevinama životinjskog porekla.

Crveno meso, piletina, ćuretina, riba, jaja i mlečni proizvodi obiluju visokokvalitetnim proteinima koji su veoma važni za normalan razvoj deteta, a naročito za razvoj mišića i mozga. Na bebinom jelovniku svakodnevno se trebaju naći meso i jaja, s tim da ih treba kombinovati – 2-3 puta nedeljno žumance jajeta, a ostalim danima meso. Pri tome, namirnice bogate proteinima najbolje je davati detetu za ručak, od 12-16 sati, jer je to optimalan period za varenje ove hrane.

UVOĐENJE MESA U PREHRANU BEBA

Meso je namirnica velike nutritivne vrednosti i zato male bebe treba redovno da ga konzumiraju. Ono je pravi rudnik esencijalnih aminokiselina bez kojih rast i razvoj deteta ne bi mogao biti pravilan. Osim toga što sadrži visokokvalitetne proteine, meso je bogato i gvožđem, bez koga ljudsko telo ne može normalno da funkcioniše. Gvožđe obezbeđuje i doprema neophodnu količinu kiseonika do jetre, srca i mozga, ono je važno za normalno funkcionisanje krvotoka, kao i za razvoj mišićne mase. Meso sadrži i cink, koji jača odbrambene sposobnosti organizma. Najzad, u mesu ima i puno vitamina iz B grupe.

Meso uvodimo u prehranu nakon što beba prihvati žitarice, voće i povrće, dakle kada navrši 6 meseci. Od tada joj se mogu davati ćureće, pileće, jagnjeće i teleće meso. Junetina i govedina se uvode kasnije, a poslednja je svinjetina, jer je u odnosu na ostale vrste mesa masnija i teže svarljiva.

Poput svih ostalih namirnica, i meso može biti izazivač alergija, pre svega kožnog dermatitisa. Zato ga, kao i drugu hranu, treba uvoditi u prehranu bebe postepeno i oprezno, jednu po jednu vrstu.

Meso za bebe se priprema barenjem, kuvanjem ili dinstanjem. Prženim mesom nemojte hraniti malo dete.

MLEČNI PROIZVODI U PREHRANI BEBA

Svi mlečni proizvodi (jogurt, kiselo mleko, pavlaka, sir) uvode se u bebin jelovnik nakon šestog meseca. Najprije se bebi daju oni proizvodi u čijem sadržaju ima više masnoća, kao što su ponomasni sir ili pavlaka. Nakon što beba navrši godinu, možete joj davati i one manje masne mlečne proizvode.

JAJA NA BEBINOM JELOVNIKU

Jaja su hrana koja obiluje proteinima, sadrže 11 esencijalnih aminokiselina, kao i mnoštvo vitamina i minerala. Bogata su vitaminima D, E, folatima, vitaminom B12 i svim drugim vitaminima B grupe, kao i raznim mineralima, pre svega gvožđem, ali i fosforom, cinkom i kalcijumom. Ona se mogu uvrstiti u bebin jelovnik odmah nakon uvođenja mesa. U jajima ima i karotenoida (luteina i zeaksantina), koji deluju kao snažni antioksidansi i brane čulo vida od UV zračenja. U lecitinu iz jaja nalazi se holin, jedinjenje koje potpomaže razvoj mozga i pamćenja.

Sa uvođenjem jaja u prehranu bebe treba biti oprezan, jer su jak alergen. Ako u bebinoj porodici nema osoba alergičnih na jaja, žumance možete uvesti odmah nakon mesa, dakle nakon što beba napuni šest meseci. Obzirom na visoku koncentraciju gvožđa u svom sastavu, jaja su važna da bi se sprečila anemija, sa kojom dosta dece ovog uzrasta imaju probleme.

Najpre se daje tvrdo kuvano žumance, maksimalno jedna kafena kašičica, najbolje kombinovano sa žitaricama ili povrćem. Ako je reakcija bebe na jaje normalna, količinu možete postepeno povećavati, do maksimalnih 3-4 kašičice sedmično. Belance nije poželjno davati detetu pre nego što napuni godinu.

RIBA U PREHRANI BEBA

Riba u svom sastavu ima najkvalitetnije proteine i bogat je izvor aminokiselina. Omega 3 masne kiseline, kojima riblje meso obiluje, jačaju imuni sistem, štite vid i imaju značajnu ulogu u pravilnom razvoju bebinog mozga. Riba sadrži i mnoštvo vitamina i minerala. Od vitamina, najviše su prisutni vitamini K i D, kao i oni iz B grupe. Kada je reč o mineralima, u ribi najviše ima kalcijuma, fluora, fosfora i gvožđa.

Riba se uvodi u jelovnik bebe nakon žitarica, povrća, mesa i jaja, a nikako pre nego što beba napuni osam meseci, jer može izazvati jake alergijske reakcije. Kao i kod mesa, i ovde je vrlo važan način pripreme. Najbolje je bebi najpre davati kuvanu ribu, a kasnije i pečenu (u rerni ili na grilu).

Izvor: Pozitivne.info

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

e-max.it: your social media marketing partner