Prema proročanstvu indijanskog plemena Hopi, budućnost Zemlje zavisi o deci ‘duge’, odnosno o deci i odraslima različitih boja kože i boja aure, koji će ujedinjeni učiniti sledeći pomak u evoluciji… Pokret ‘dece duge’ postoji od 1972. godine, a nakon ‘indigo’ dece, sada su među nama i ‘kristalna’ deca.

Razlika između indigo i kristalne dece

Među nama su još još od 1995. godine tzv. kristalna deca, a u većem broju se rađaju nakon 2000. godine. Prema pojedinim autorima (Doreen Virtue, Indigo, Crystal and Rainbow Children) razlika između indigo i kristalne dece je, pre svega, u temperamentu.

Naime, smatra se da je osnovni zadatak indigo dece rušenje zastarelih i preraslih sistema vrednosti zbog čega imaju ratnički duh, snažan temperament i veliku odlučnost. Nasuprot njima, kristalna deca su blaga i smirena, a njihovi povremeni ispadi ljutnje kratkog su daha jer brzo i lako praštaju.

Ona nastavljaju posao indigo dece i predstavljaju nosioce tzv. kristalnog talasa, odnosno poziva na duhovno buđenje. Njihov zadatak i jeste poticanje duhovnog razvoja odraslih osoba iz svog okruženja, čime zapravo pomažu buđenje i osveštavanja celokupnog ljudskog roda.

Zaista, uz prisutnost kristalnog deteta, mnogi odrasli postaju kristalni odrasli. Starosno ograničenje ne postoji jer bez obzira na to koliko godina imate, možete sudelovati u kristalnom talasu i dalje napredovati u ličnom razvoju. Ipak, dopustiti detetu da u pojedinim područjima ono bude naš vodič, dopustiti da odgoj bude obostran, a odrastanje zajedničko – nije lako. Nažalost, ako to ne naučimo, kristalni talas budućnosti otići će bez nas, a naša deca potražiće druge sagovornike i saputnike.

Karakteristike kristalne dece

Njihova aura je kristalne ili zlatne boje sa mnogobrojnim pastelnim nijansama. Zahvaljujući Kirlianovoj fotografiji kojom je moguće fotografisati auru, zna se da je u stalnom porastu broj dece sa kristalno čistom aurom sa zlatnim odsjajem, kao i onih s indigo plavom bojom aure. Kristalna deca su jako komunikativna, blaga prema okolini, otvorena u pokazivanju svojih emocija.

Staložena su, osetljiva na mirise, boje i ukuse (zbog čega su i sklonija alergijama). Vole prirodu, kristale, vodu, životinje… Veoma su kreativna, zainteresovana za bavljenje umetnošću, muzikom ili slikarstvom. Imaju unutrašnji osećaj potpune sigurnosti u svom okruženju, pa zato i nemaju uobičajeno shvatanje emocije straha i nisu plašljiva.

Hiperaktivna, autistična ili sa poremećajem pažnje

Za mnogu kristalnu decu se govori da su hiperaktivna, autistična ili da imaju poremećaj pažnje. Pojedini autori (Wendy Chapman i Lori Johnson) smatraju da je autizam zapravo oblik nesvesne zaštite ove dece od velikog unutrašnjeg haosa, raznovrsnih sadržaja, negativnih emocija, različitih vibracija…

Istina je da su kristalna deeca drugačija nego što su bila deca dosadašnjih generacija, pa se razlikuju čak i od indigo dece. Komunikativnija su, brižnija i mnogo empatičnija. Ali ona ne žive u svom izolovanom, zatvorenom svetu (što je najčešći opis autistične osobe). Ustvari, nikad u istoriji nismo imali decu koja su toliko povezana sa svojim celokupnim okruženjem.

Napokon, zašto bi različitost bila poremećaj? U vremenu grubih generalizacija zaboravili smo da je svako dete individua za sebe, a da posebnost ne mora značiti poremećaj, nego upravo suprotno tome, dar. Odgoj kristalne dece podrazumeva udvostručenu važnost svega onoga što inače smatrate da je važno za odgoj – komunikacija, poverenje, podrška…

1. Iskrena komunikacija

Kristalna deca često imaju prodorne, upadljive oči i sklona su dugom posmatranju svojih sagovornika. Njihova intuicija slična je radaru koji pretražuje informacije iz okoline. Promatrajući vas, oni shvataju ko ste, uče o vama. Ako ikako možete, uzvratite im pogled, proniknite i vi u njih, što dublje možete. Jer iako osećaj da vas dete „skenira“ bez reči nije ugodan, postaje zadovoljstvo kad mu naučite odgovoriti.

2. Osnažite sebe

Pokatkad decu sa kristalnom aurom nazivaju „učiteljima osnaživanja“. Što to znači? Kao njihovi roditelji, moraćete skupiti dodatnu snagu da radite na sebi, razrešite lične dileme, traumatična sećanja, ograničavajuća uverenja, da naučite praštati, da budete puni zahvalnosti. Neverbalna pdrška deteta i njegova prisutnost biće vam odličan poticaj. Istovremeno, radom na sebi mu dajete dobar primer da to smatrate važnim, čime i vi podupirete njega u njegovom razvoju.

Odstupite od uobičajenih standarda. Ne podležite stereotipima i ne tražite od njih ono što je nekada, u vašem detinjstvu zahtevano od vas. Kristalna deca nisu došla među nas da bi poštovala lažne autoritete ili stare sustave vrednosti. Tako činjenica da vi imate ulogu njihovih roditelja ne podrazumeva njihovo poštovanje samo po sebi. Naprotiv, da bi vas shvatila kao autoritet, morate pokazati veliku dozu tolerancije za razlike.

3. Zaboravite lično iskustvo odrastanja

Kristalno dete različito je od vas i od vaših roditelja. Ono neće prihvatiti stare modele odgoja jer pripada budućnosti koja je već sada među nama. Na primer, ako od svog deteta zahtevate da bude odličan učenik, na vreme obavlja svoje školske obaveze, bude mirno i tiho na časpvima, možete ga potpuno blokirati, a vaš odnos pretvoriti u dugačak niz sukoba.

Međutim, ako se informišete, naučićete da kristalna deca razmišljaju u slikama, a ne u rečima, pa ćete im ponuditi takve sadržaje, i znaćete da ona mogu biti izuzetno uspešna samo kada uče u stanju mentalne opuštenosti, rasterećena od bilo kakvog pritiska (i vas kao roditelja i pritiska škole kao obrazovnog sistema, kao što je, na primer, učenje brojnih nepovezanih i nepotrebnih podataka napamet).

4. Oslobodite se straha

Roditeljska potreba da se zaštiti dete često se svodi na želju da se njihovo dete ne razlikuje mnogo od vršnjaka, da bude u granicama proseka. Zato mnoge osobine koje se pripisuju kristalnoj ili indigo deci kod roditelja izazivaju strah i nesigurnost. Na primer, smatra se da kristalna deca imaju razvijene telepatske sposobnosti, zbog čega većina progovara tek sa tri ili četiri godine. Slično je i s njihovom osobinom da mogu videti različite entitete na drugim frekvencijama, pa su skloni igrama i druženju sa svojim „nevidljivim prijateljima“.

Ovakvih se situacija roditelji uglavnom boje smatrajući da dete ima neki poremećaj. Međutim, strah je odsutnost informacija. Otvaranjem prema novome i informisanjem dobijamo jedinstvenu priliku da svoje roditeljstvo pretvorimo u neponovljivu avanturu zajedničkog odrastanja. Uz kristalnu decu i mi odrasli imamo priliku da postanemo kristalni i da zajedno zakoračimo na sledeću stepenicu evolucijskog razvoja.

Zato gledajte svoje dete, ne sputavajte ga, radujte mu se, učite od njega… Ono vam pokazuje put kojim čovečanstvo treba krenuti i otvara vam vrata budućnosti. Na vama je samo da, držeći svoje dete za ruku, kroz ta vrata i zakoračite. To će biti istovremeno korak u budućnost i korak povratka sebi, svojoj siuštini i istini. Dobro došli kući. 

Jelena Holcer / Izvor: alternativainformacije.com

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

e-max.it: your social media marketing partner